Реферат за народното въстание в Топлички окръг през 1917 г. Доклад на поручика от пехотата Марко Павлович, Ниш, 21.11.1918 г.

РЕФЕРАТ О НАРОДНОМ УСТАНКУ

У ОКР. ТОЛИЧКОМ 1917 ГОД.[1]

Извештај Марка Павловића, пешад. поручника инвалида, дата 21.XI. 1918, Ниш

KРАЉЕВКОJ СРПСКОJ ВРХОВНОJ КОМАНДИ БЕОГРАД

У времену док је се из вароши Прокупља наша војска повлачила, и док непријатељ није ушао у варош, наш олош диго је се да плачка,[2] и почели су прво да пљачкају државна надлештва, износећи из истог сав намештај и остало што је било боље i лакше за ношење, затим су почели обијати дућане и из истих износити робу трговачку. А кад је непријатељ суртра дан у масама почео да се креће, онда је овај олош са поједеним војницима поч/е/о јавно да обија зграде за које је знао да има ма шта од вредности, даљ/е/ почео је да војнике води и по домовима, показивајући им гди шта да траже а они остану пред кућом очекујући исход пљачке. Доцније ови неваљачи били су јавни шпијуни – достављачи непријатељеви.

Поједини од ови/х/ неваљача данас су постали богати људи, јер су доцније уживали сво поверење непријатеља. Када је смењен први командант поручник Цанков, дош/а/о је капетан Матев; овај је стао на пут овој пљачки и одпоч/е/о је да влада у колико се може рећи ред. По нарећењу имао је да одма/х/ интернира овд./ашње/ свештенике и апотекара Брзаковић ово интернирање није одмах извршио, тек на другу опомену ово је изршио.

Било му је наречено да одмах изврши интернирање и над свима обвезницима от 20 до 45 год./ина/ старости, но ово није извршио. Овај је капетан ускоро смењен и дат под суд, веле због неизвршавања наребде и неуспеха у борби на Пустој реки, веле да је им/а/о наречење да сва мања оделења Срба која се заробе, да им одма/х/ убија, он то није извршав/а/о.

Увоћењем политичке и општинске власти тек је тад отпочело царство неваљалаца, неколико млаћи/х/ људи почели су се удварати среком началнику да их овај неби интернир/а/о и били су му слепо оружије за вршење пљачке, тако началник Стојан Медаров је реквирир/а/о стоку – говеда – од народа, овима продав/а/о, а ови су терали у Блаце и исту трампљавали за шећер и осталу робу, робу овди дотеривали, а овај им одавде давао Открит лист[3] за Ниш, Лесковац и други места, те да ову робу могу тамо носити и продавати, овом трговином извезена је велика количина стоке из овог краја за Аустрију. Поред ових почеле су и неке жене да воде трговину њих је било из Прокупља, Лесковца и Ниша, ове су биле проблематичне жене.

Овако направилни ред царев/а/о је и на Аустријској територији. Аустријанцима је било много стало да доћу до хране и зато су сваку пљачку подпомагали која е долазила са бугарске територије. Трговина је се била развила у велико, али само за трампу, за храну и стоку, а никако за новац, то су исто по Лесковцу, Нишу, Врањи и осталим местима поред пруге радили и Германци,[4] разуме се преко наши/х/ живота људи! Германци су у споменутим варошима отворили своје магацине и у истим вршили општу трампу.

Сво уову трговину су вршили, као што наведох горе, наши људи и жене, и то само они типови који имали директне везе са Бугарским чиновницима, и ови вечити лиферанти свију војсака нажалост и данас, наши и савезнички, и увек су умели избегвати од војне обавезе и интернирања, капитале су створили држећи се девизе какво српство, каквав патриотизам, паре паре господине. О овим разбојницима – јудама, дужност је надлежних да поведу строго и до к/р/ајности праведну истрагу. О тачности овога увериће се надлежни приликом и пописа и замене новаца.

[…]

Източник: Топлички устанак 1917. године. Прир. Б. Младеновић. Београд: Историјски институт, 2007, 31-32.